Za region Zapadnog Balkana, koji prolazi kroz neprekidne teškoće i konflikte u poslednjih 25 godina, tranzicija nije ništa novo. Sada je došlo vreme da ovaj deo Evrope otpočne jos jednu tranziciju, a to je postepeno ukidanje zavisnosti od uglja.
Međunarodne finansijske institucije najčešće ocenjuju napredak ovog regiona na osnovu toga koliko uspešno se sprovode tri oblika tranzicije: ka tržišnoj ekonomiji, ka članstvu u EU i ka statusu zemlje visokog dohotka. Uspešan završetak bilo kojeg od ova tri oblika tranizicije pozitvno utiče na tok ostala dva.
Pre pet godina, Svetska banka je konstatovala da prvi od ova tri oblika tranzicije uspešno napreduje, dok su druga dva ocenjena kao “izazovi” za region Zapadnog Balkana. Ipak, u 2020. godini vidan je i napredak u tranziciji ka članstvu u EU: u toku su pristupni pregovori sa Crnom Gorom i Srbijom, a pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom (čije je ime takođe prošlo kroz tranziciju) su konačno formalno otvoreni. U međuvremenu, pojavio se još jedan oblik tranzicije – pravedna energetska tranzicija.
Zemlje Zapadnog Balkana, u kojima je proizvodnja struje i grejanja tradicionalno uglavnom bazirana na uglju, kao potpisnice sporazuma o Energetskoj zajednici i kroz pregovore o pristupanju EU, sada pomno prate dešavanja u energetskom sektoru Evropske Unije. Šta mogu da vide? U skladu sa inicijativom da se do 2050. godine uspostavi privreda bez emisija ugljenika, kao i sa brojnim obećanjima zemalja da će prekinuti upotrebu uglja, zemlje članice EU se spremaju da zaštite svoje regije čije se privrede baziraju na rudnicima uglja, jer će one biti najviše pogođene postepenim isključivanjem uglja iz upotrebe (sto se očekuje najkasnije do 2040. godine).
Iz ovog razloga je Evropska komisija pokrenula Platformu za regione koji zavise od proizvodnje uglja u tranziciji 2017. godine, sa ciljem da promoviše razmenu znanja i iskustva među tim regionima u EU. Ona predstavlja jedinstven “odozdo prema gore” (bottom-up) pristup pravednoj energetskoj tranziciji (nevladine organizacije su od početka insistirale na većoj transparentnosti i uključivanju lokalnih zajednica), koji omogućava regionima da prepoznaju i odgovore na specifične izazove, kao i da obezbede finansiranje za do sada nezabeležene društvene i ekonomske izazove uzrokovane prelaskom na privredu sa nultom emisijom ugljenika.
Energetska zajednica je iskoristila priliku da krene u korak sa inicijativom Evropske unije. Već u decembru 2018. godine ova zajednica je razgovarala o neophodnosti primenjivanja slične platforme u njenim zemljama članicama (zemljama Zapadnog Balkana i Ukrajini).
Skup pod nazivom “Prelaz na privredu sa niskom emisijom ugljenika: Putevi pravedne energetske tranzicije u Energetskoj zajednici i van nje” održan je na marginama 24. konferencije potpisnica Okvirne konvencije UN o promeni klime u Katovicama, u Poljskoj, gde je potrđena rešenost sekretarijata Energetske zajednice da uključi sve zainteresovane strane i da obezbedi finansijska sredstva za izvođenje ovog procesa u regionima Zapadnog Balkana i Ukrajine koji zavise od proizvodnje uglja.
Da bi započeo ekonomski i tehnološki održivu energetsku transformaciju, sekretarijat Energetske zajednice je u septembru 2019. godine organizovao nekoliko regionalnih skupova kojima su prisustvovali visoki predstavnici zainteresovanih strana. Razgovori o politici na viskom nivou pod nazivom “Regioni koji zavise od proizvodnje uglja u tranziciji i Energetska zajednica” koji su okupili oko 80 ključnih predstavnika zainteresovanih strana u Natolinu, u Varšavi, uključujući ministre i zamenike ministara, gradonačelnike, načelnike i ostale predstavnike lokalnih uprava iz regiona koji zavise od proizvodnje uglja, industrije, nevladinih organizacija, društvenih partnera i akademske predstavnike iz Energetske zajednice i Evropske unije ozvaničili su odluku Svetske banke da se uključi u inicijativu.
Istovremeno, gradonačelnici gradova regiona koji zavise od proizvodnje uglja iz cele Evrope su se udružili da bi sa jakim, zajedničkim stavom zahtevali od centralnih vlada i institucija Evropske unije da sredstva i procesi za pravednu energetsku tranziciju budu jasno ustanovljeni. 41 gradonačelnik, uključujući i gradonačelnike dva grada Zapadnog Balkana, Pljevalja (Crna Gora) i Lukavca (Bosna i Hercegovina), je potpisao Zajedničku deklaraciju gradonačelnika o pravednoj energetskoj traniziciji. Ovim su se obavezali na kontinuiran pristup pravednoj energetskoj tranziciji na lokalnom nivou, kao i da će pružati podršku jedni drugima u stvaranju održive budućnosti za dobrobit građana.
Region Zapadnog Balkana sam po sebi nije homogen. Postoje zemlje kao što su Crna Gora, koja je prošle godine ukinula planove za izgradnju nove termoelektrane na ugalj u Pljevljima i koja će morati da obustavi rad svoje jedine termoelektrane na ugalj do 2023. godine (osim ako pre toga ne uskladi njen rad sa najnovijim standardima emisije ugljenika), ili Severna Makedonija koja razmatra postepeno ukidanje uglja do 2025. godine. Izgleda da su vlade ove dve zemlje shvatile da upotreba uglja postaje otežavajuća okolnost kao i da je nephodno što pre osmisliti i primeniti ambiciozne tokove energetske tranzicije.
Ipak, druge zemlje, naročito Srbija i Bosna i Hercegovina, tvrdoglavo nastavljaju da šire kapacitete upotrebe uglja – u BiH je pušteno u rad čak šest novih termoelektrana na ugalj, a u Srbiji pet– dok istovremeno trljaju ruke zbog mogućnosti da dobiju finansijsku podršku za svoje regione koji zavise od proizvodnje uglja. Ove zemlje očekuje veliko razočaranje, sto su već iskusile Poljska i Rumunija kada su živele u zabludi da će uspeti da zadrže “i jare i pare” jer se tako ne sprovodi pravedna energetska tranzicija u regionima koji zavise od proizvodnje uglja.
Zemljama u regionu čak ni ne trebaju lideri sa vizijom da bi pravedn energetska tranzicija bila pokrenuta – vizija već postoji i vrlo je jasna. Zemljama Zapadnog Balkana su potrebni pošteni ljudi koji će donositi odluke, koji neće slati poruku da će upotreba uglja biti večna samo zato što imaju na raspolaganju velike količine ovog resursa, koji će slušati mišljenja svoje zajednice i koji će učiti od zemalja Evropske unije koje su već započele ovaj novi proces tranzicije. Sekretarijat Energetske zajednice kao i nekoliko međunarodnih donatora su spremni da ih podrže, a nevladine organizacije će osigurati da proces bude demokratski i da sve zainteresovane strane učestvuju u njemu.
Translated from English by Natalija Stancic.